Насеље Степановићево настало је на највећем велепоседу у Бачкој властелинству Рудолфа Котека.

На велепоседу налазили су се мајури: Маријин , Алпар, Отов, Ирмово, Хенрика, Нови. На Маријином мајуру настала је колонија Степановићево.

Маријин мајур имао је изузетно добар положај. Налазио се на прузи Нови Сад- Суботица, имао је железничку станицу, године 1910. на велепоседу је била изграђена ускотрачна пруга која је повезивала мајуре и омогућавала транспорт пољопривредних производа до пруге Нови Сад- Суботица.

На Маријом мајуру налазиле су се две зграде за раднике на имању – бироше у којима се могло сместити 36 породица и велики магацин на четири спрата који је могао да прими 400 вагона житарица.

Масовно насељавање почело је на Маријин мајур 1921. године када је досељено 155 породице из Лике и Херцеговине са 362 члана. Укупно на простору новог насеља насељено је 332 породице ( 200 породица добровољаца и 132 породице колониста.)  Године 1923 село је имало 465 становника а 1939. године 1.850. У колонији је до 1938. године изграђено укупно 315 кућа.

Близина Новог Сада одредила је брз и интезиван развитак колоније , као и способност колониста да се прилагоде новим условима живота и рада. Куће у селу направљене су о тврдог материјала добијеног рушењем зграда на Маријном мајуру и околним мајурима. Од 1925. године до 1928. године преко зиме је организована домаћичка школа коју су похађале све жене и девојке у селу што је помогло брзом прилагођавању насељеног становништва. Хигијенски завод из Новог Сада сваке зиме организовао је предавања у селу а 1929. године колонија је добила здравствену станицу са купатилом. У колонији  школа је радила у адаптираној мајурској згради а 1940. године саграђена је нова школска зграда вредна 1.200.000, оо динара. У селу је постојала Народна књижница и читаоница и Соколско друштво .Ново насеље било је део немачке општине Нови Футог  а од 1933. године постало је засебна општина. Од 27. новембра 1927. године колонија Маријин мајур постала је насеље Степановићево . Име села настало је по чувеном српском војсковођи из Великог рата војводи Степи Степановићу који је био на челу 2. армије у којој су се борили добровољци српске војске оснивачи села.