Основну масу добровољаца војски двају српских држава Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе у Великом рату чинили су Срби аустроугарски држављани који су се определили да се боре у редовима српских војски са циљем да се крајеви из којих су потицали уједине у једну државну целину са Краљевином Србијом.

То су били Срби из Лике, Босне, Херцеговине, Боке Которске, Баније, Кордуна, Далмације, Баната, Бачке , Славоније, Барање и Срема, али и држављани Краљевине Србије који нису подлегали обавези мобилизације у рату, као и лица других националности.

Српски добровољци у војскама Србије и Црне Горе били су српски печалбари у САД аустроугарски држављани и Срби аустроугарски држављани ратни заробљеници у Русији, Србији и Италији.

Добровољци у српској војсци аустроугарски држављани били су људи унапред осуђени на смрт. У случају заробљавања чекао их је аустроугарски преки суд, интернирање породице у логоре и конфискација имовине.

Да би спречили репресалије аустроугарских власти према својим породицама у безизлазним ситуацијама вршили су самоубиства. И данас постоји легенда у румунској војсци , настала из искустава борби на Добруџи 1916. године, да се „Срби никада живи не предају.“

У војничком погледу српски добровољци 1914- 1916. године трошени су на најтежим ратним задацима. Били су последњи браниоци Београда октобра 1915. године  (Сремски добровољачки одред). Добровољачки одред бранио је одступницу српској 2. армији приликом повлачења преко Албаније 1915. године  и зато је због великих губитака и сталног додира са непријатељем називан „легија смрти“. Добровољачки одред прва је српска јединица која је коначно заузела Кајмакчалан 30. септембра 1916.  године. На добруџанском фронту у Румунији 1916. године као део руско- румунских трупа Прва српска добровољачка дивизија имала је 53% губитака и била одликована са око 3.300 српских , руских и румунских одликовања. После окупације Србије 1915. године српски добровољци аустроугарски држављани били су последња и једина попуна српске војске.

До 1941. године Краљевина Југославија издала је укупно 43 408 добровољачких уверења.