Танкосићево

На мајуру Мало Ирмово код Кисача ,на велепоседу Котека ,  формирана је колонија Танкосићево коју су основали колонисти из Херцеговине, Црне Горе, Босне, Лике и Србије.

Словачко становништво Кисача ,као словенско, било је корисник југословенске аграрне реформе после Првог светског рата,  и надељено је земљиштем у статусу месних агрaрних интресената.

У продужетку насеља формирало је од словачких становника Кисача ново насеље Нови Кисач у којем је у процесу колонизације било насељено 16 српских добровољаца и колониста.

На колонију Нови Кисач наслањала се колонија Танкосићево где се у колонији налазио такође и известан број колониста- Словака из Кисача.( 20 породица).

Део колониста насељених у Танкосићеву прво је био надељен земљом у околини Банатског Аранђелова а колонисти насељени из Србије прво су били насељени у месту Ерђелија у Овче пољу у Македонији.

Ново  насеље у формирању било је нестабилно услед сталног покрета становништва, нових досељавања и расељавања и по формирању нове општине у Степановићеву било је део колонистичке општине Степановићево која је била удаљена 6 км., а непосредно везано за словачко насеље Кисач где су сахрањивали своје покојнике, одакле је долазио свештеник  Исаков,;у селу Кисачу  био  је лекар, бабица, дућани.

Колонија се до 1936. године звала Мало Ирмово а на предлог Дамјана Рончевића и Марка Поповића добила је назив Танкосићево по мајору Војиславу Танкосићу црнорукцу , комаданту Рудничког четничког одреда  и једном од организатора Сарајевског аттентата на Видовдан 1914. године. У општинском одбору Степановићева колонисти из Танкосићева имали су своје представнике који су заступали интресе колоније.

Према извештају од 23. септембра 1938. године колонија је имала 60 кућа  и     саграђену школу. Први учитељ у Танкосићеву добровољац из Казанаца код Гацка Андрија Тепавчевић почео је рад у школи у Танкосићеву 10. јануара 1937. године. Учитељ Андрија Тепавчевић основао је Народну књижницу и читаоницу у колонији.